Pravo evropske unije pdf

Stoga u ovoj kategoriji politike EU zapaa se tendencija najvieg nivoa obuhvata, dok se nacionalna politika sve vie suava pa i u izvesnom smislu marginalaizuje. Politika korekcije trita razliita je od politike izgradnje u tom smislu, to ima tendenciju da titi proizvoae od loih strana trinih mehanizama.

Tu nije re o regulativnoj dimenziji ve o redistributivnoj, kako smo ranije rekli, od siromanih do bogatih regiona. U ovim sluajevima ipak je re o nedovoljno transparentnoj politici, pa se usled toga ona pored ostaloga obavlja u intergovermentalnoj ravni. Delatnosti izgradnje trinih mehanizama i ukupnog modela trita van svake sumnje predstavljaju u osnovi liberalizaciju. To ini u prvom redu otklanjanje smetnji koje priinjava postojanje razliitih carinskih i necarinskih barijera.

Deo preblema vezan za ovu sferu regulisan je na poetku GATTom iz EU integracija u ovoj sferi poiva na etiri slobode i to: sloboda kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga. Time se ostvaruju modeli regulatornog karaktera i drava zasnovana na vladavini prava. Osim ovoga, u dravi se vodi rauna i o socijalnim davanjima koja se dotiu socijalnog blagostanja, ali to, naravno, nije primarnog karaktera.

Meutim, takva tendencija i stremljenje nije postala osnovom opte liberalizacije, jer vei deo trgovine u dravama lanicama nije bio eksternog karaktera. Pa ipak, i pored toga, Komisija ne nastupa samo u svoje ime, jer je sainjena od lanova iz drava lanica.

Na taj nain se posredno promoviu interesi drava lanica. To potvruje i neretko konf liktna situcaja izmeu nekih drava lanica, koji ponekad prerasta u sukob institucionalnih formi, koji je baziran na sutinskim postavkama pojedinih nacionalnih politika. Korektivne mere u politici izgradnje trita Ranije smo istakli da je naglasak u politici EU na izgardnji trita i da je to centralna tema gotovo svih aktivnosti.

Pored toga veoma razuen sistem mera odnosi se na aktivnosti koje bi se mogle nazvati korektivnim. Posebna panja poklanja se onim merama koje se mogu nazvati korektivnim u smislu otklanjanja nejednakosti i protekcionizma. Tokom vremena, proces donoenja odluka u Evropskoj Uniji poprimio je elemente distributivne dimenzije.

Zapaa se znaajna aktivnost u alokaciji resursa u pravacu razliitih grupa, sektora, regiona, pa i zemalja. Neki modeli donoenja odluka su redistributivnog karaktera, jer uzimaju od bogatih i daju siromanim. Taj model odluivanja moe biti kohezivnog karaktera u sluajevima kada obuhvata novana raspolaganja i istraivaki rad, posebno kada je re o iznalaenju novih reenja.

On takoe moe biti ublaavajueg karaktera kada je re o odlukama koje se tiu zatite ovekove sredine, zatite potroaa i jednakosti polova. Pregovaraki centar za dodelu alokacija je u budetu Evropske Unije. On samostalno, istina sa relativno malim sredstvima, raspolae u tom smislu, to je netipino za transnacionalne organizcione forme odluivanja. Po svemu sudei, Evropska unija administrtivno odluuje o alokaciji sredstava i favorizuje subjekte kojima je to namenjeno bez uticaja bilo kojih spoljnih autoriteta.

Takav objektivno postojei poredak otvara pitanje angamana nacionalnih vlada, regionalanih i lokalnih vlasti i predstavnika razliitih ekonomskih sektora i drutava. Praktino, o ovim poslovima odluuju Komisija, Savet i Evropski Parlament. Programi podrke iz ove sfere nisu samo u funkciji stvaranja kompentitivnosti i podele resursa, ve stvaranja nove mogunosti za afirmaciju multi nivoa upravaljanja.

Uloga Komisije je u tome najvanija, ali ne treba smetnuti s uma injenicu da ona mora ponuditi predloge koji su prihvataljivi za lanove nacionalnih vlada prilikom donoenja odluka u Savetu. Veliki broj tih odluka je administrativnog karaktera i donose se na komitetima, posebno kada je re o pitanjima vezanim za implementaciju modela konkurencije u poljoprivredi i tako dalje. Taj vid delovanja naziva se Komitologia.

Primeuje se pojava da broj Komiteta rapidno raste i veoma su prisutne rasparave o tome u kojoj meri komiteti ograniavaju Komisiju. Od velikog uticaja je i mrea eksperata koji raspolau specifinim znanjima. Njihova uloga dolazi posebno do izraaja u kreiranju meunarodne politike i ne samo toga dela politike EU.

Posle Mastrihtskog ugovora poinje proces koji bi se mogao oznaiti kao razliit u odnosu na dosadanju izgradnju i procese koji su se po pravilu odnosili na izgradnju evropske politike u sferi trita prvi stub saradnje. Ovaj novi proces donosi snaniji i sadrajniji politiki sistem Evropske Unije. Njemu se, po prilici, dodaju jo dva stuba, drugi, spoljna i bezbedonosna politika i trei, koji ini pravosue i unutaranji poslovi. Oba ova dva stuba nemaju direktne veze sa ureenjem trita, jer se u najveem delu tiu pitanja suvereniteta drava lanica.

Verovatno su usled toga Mastrihtskim ugovorom stavljeni u nadlenost Savetu ministara EU, ime se na sasvim odreen nain stavlja do znanja da supranacionalni nain odluivanja i upravljanja nije bio jo uvek poeljan u ovoj sferi. Nakon Jedinstevenog evropskog akta dolazi do terminoloske izmene, jer se uvodi novi termin unutranje trite.

Oba ova termina ponekad se tretiraju kao sinonimi. Teko da bi se moglo prihvatiti miljenje da je re o sinonimima, jer je oigledna razlika u ciljevima koji se ele postii.

Prijema lanu Unutranje trite je prostor bez unutranjih granica u kome se sloboda kretanja roba, lica, usluga i kapitala obezbeuje saglasno pravilima Ugovora. Pri ovome valja nagalasiti da Sud pravde naginje shavatanju da je re o sinonimima i u centar znaenjske ravni postavlja etiri slobode koje su sadrane kao esencijalne odrednice i u jednom i u drugom konceptu, odnosno terminu.

Dostizanje slobode kretanja lica kao neophodnog elementa unutarsnjeg trita nije prolo bez otpora. Kako nije mogao biti postignut sporazu,m Nemaka i Francuska sa zemljama Beneluksa su zakljuile engenski ugovor Ovom ugovoru su kasnije pristupile Italija, panija i Portugal sagalaavajui se da treba ukloniti sve vrste kontrola na granicama. Velika Britanija, Danska i Irska nisu postale lanice sporazuma. Sa druge starane, dogaaji u meunarodnoj zajednicui uinili su da saradnja meu lanicama u sferi imigracije i unutranje bezbednosti evoluira u pravcu obogaenja meunarodne dimenzije, bez obzira to je Amsterdamskim ugovorom ona bila postavljena u okvirima III stuba.

Pa ipak i prilikom sainjavanja ugovora u Amsterdamu uvialo se da je neophodna promena formulacija u Ugovoru o tome, te se kao kljuna delatnost oznaava razvoj saradnje u svrhu obezbeenja prostora slobode, bezbednosti i pravde. Stoga su pitanja azila, imigracije i saradnje u pravosuu transferisana u I. Time je Komisija dobila mogunost da pokree inicijative u tim pitanjima. Na drugoj starni, naalost, saradnja u policiji ostala je u treem stubu.

Posle sastanka Evropskog Saveta u Tampereu To potvruje fakat da je saradnja u Europolu postala mnogo sadrzajnija posebno u prekogranicnoj dimenziji.

Oigledo, u ovoj sferi preplicu se elementi intergovermentalizma i supranacionalnosti. Meutim, bez obzira na to to se odluke donose na osnovu vie proceduralnih postupaka, ipak se mora naglasiti da se ovim putem demonstrira irina politike evropskog karaktera koja neminovno prevazilazi trine mee.

Dinamika promena u trecem stubu je laganija iz razloga to to uslovljava veoma osetljiva priroda odbrane, pa i dominirajua uloga NATO u toj sferi. Takoe, u tome je ne manje vano potojanje razliitih spoljnih politika drava lanica nastalih na brojnim osnovama uslovljenim posebnou iskustava na kojima su se formirale u prolosti. Ukoliko bismo pristupili analizi kljunih taaka tipova politike u EU, morali bismo se saglasirti da one poseduju odlike koje ih ine posebnim i razliitim.

Ovde je tipina podeljena nadlenost jer nacionalne interesne grupe iskazuju veliki znaaj ne samo na nacionalnom nivou. Pored njih, na meunarodnom nivou se stavara novi institucionalni okvir supranacionalnog tipa. Meutim, akteri socijalnog tipa ovih odluka zasnivaju se na sofisticiranim znanjima.

Osnovna namera ovog metoda jeste da razmenom iskustva ojaa potrebna znanja i ponekad na osnovu toga postaje vodi kako nacionalne i regionalne politike koje razjanjavaju i prevazilaze razlike u svojim pristupima. Amsterdamski ugovor je delimino reio ovaj problem dozvoljavjui slobodno kretanje svim dravljanima drava lanica i dravljana treih drava.

Posle pojave koncepta evropskog graanina vri se pritisak da se ova prava proire i na sve rezidente i lanove njihovih porodica koji legalno borave na teritoriji EU. Jedan njen deo se koncipra u kontekstu jurisdikcije same Evropske Unije dok je drugi prizvod partnerskih odnosa EU i drava lanica. Pri tome, ne treba zaboraviti i onaj deo koji je u iskljuivoj nadlenosti drava lanica.

Osnovna orjentacija poiva na poveanju ekonomske moi, to se postie razvojnim konceptom obezbeivanja ekonomske efikasnosti i odgovarajuih mera u tom pravcu. U toj sferi kao to je poznato uloga EU je dominatna. Uticaj trinih mehanizama u regulisanju politike stukture katkad je izloen aktivnostima drava lanica upravljenim ka ograniavanju njegovih dejstava i zadravanju nacionalnih ingerencija u toj sferi.

Meutim, i pored toga, najnovije tendencije pokazuju da je re o ogaranicenim dometima tih nastojanja i da se sve vie afirmie uloga supranacionalne dimencije institucija EU u toj sferi. Sa druge strane, u pravosuu i unutranjim poslovima kao i u sferi zajednike spoljne politike i bezbednosti zapaaju se tendencije koodluivanja, to je rezervisano za Savet ministara i Paralament.

Prilikom izlaganja glavnih tokova odluivanja u EU, neophodno je voditi rauna o ovakvom objektivnom rasporedu, jer je neophodno utvrditi mogue razvojne pravce, iskuenja i dobre strane koje se na toj osnovi detektuju. Veliku raznovrsnost pojedinih delova politike u EU mogue je ilustrovati i na pojedinim odvojenim segmentima.

Sva sloenost te politike vidljva je, na primer, na monetarnoj politici, gde i pored relativno visoke saglasnosti postoje brojne zapreke pa i razliita shvatanja. Iako generalno postoji saglasnost o tome da se poslovi u sferi poljoprivrede, zatite ivotne sredine, meunarodne trgovine i prometa roba usluga i kapitala donose u Briselu, nije mogue izbei tvrdnju da te odluke ureuju odnose koji se tiu svih lanica. Sa druge strane odluke koje se na nacionalnom nivou donose u dravama lanicama vie od polovine su pod neposrednim uticajem odluka donetim u Briselu ili EU.

Ta tendencija se kvalitativno osnauje i izraenija je nakon aktuelnog proirenja EU. Pa ipak, bez obzira na sva dodatna obogaenja sadraja teko da bi se moglo rei da je Evropska unija super drava, jer uistinu ne kontrolie sve sfere politike. Pre bi se moglo rei da se u okviru Evropske Unije obavlja znaajan, ali ne i najvei deo politike.

Nije sporno da se obavlja veliki deo poslova vezanih za regulisanje trinih mehanizama. Uporeujui mehanizme donoenja odluka u Evropskoj uniji, valja naglasiti da se u njoj, za razliku od mnogih federativnih sistema, gde se vlast deli na nacionalni i supranacionalni nivo, postoji mogunost drava lanica da odlue kako e pojedine sfere regulisati. U skladu sa tim, ove drave lanice mogu da odlue da li e ili ne donoenje odluka poveriti ak i regionalnim organima.

Svet biznisa i novca u velikoj meri utie na glavne tokove odluivanja. Vidljivi su i i brojni uticaji na niz ovih tokova u sferama rada i zatite ivotne sredine. Njihov angaman katkad ruinira princip polne jednakost, obezbeenje zdrave radne sredine to uslovljava da se za sistem EU vezuju negativne konsekvence. Time se favorizuje izbegavanje odgovornosti na strani drava lanica i katkad se neopravdano, motivisano politikim razlozima, odgovornost adresira na EU.

Takva pozicija u delu je prouzrokovana razvojnom dimenzijom integracionaog procesa, jer u njemu egzistira vrlo izraena eksperimetalna komponenta. Meutim, i pored toga valjalo bi ukazati na procese u okviru EU koji se tiu legisalativnih aktivnosti.

Ovo tim pre to je neophodno ukazati i na onu komponentu te politike koja je razliita od nacionalne politike. To se odnosi na sferu konkurencije, izgradnje trinih mehanizama i monetarnu politiku.

Naglaavanje ovih razlika je neophodno iz razloga to je nuno utvrditi njihov uticaj na izgradnju trita, dimenzioniranje trine politike i njegovih mehanizama. Van spora je da je politika u EU razliita u mnogim sferama od nacinalane politike drava lanica. Takoe, tano je da se nacionalna politika i politika u okviru Evropske Unije finansiraju na razliite naine i iz razliitih izvora. Evropska Unija dimenzionira potronju novanih sredstava po minimalnim stopama, a drave lanice rade na osnovu drugaijih mehanizama.

To i druge sutinske razlike ini oteanim komparacije. Drugo, razlika je oigledna u institucionalnom ustrojstvu u tom smislu to je distanca izmeu onih koji kreiraju i stvaraju politiku u Evropskoj uniji i onih koji je izvraavaju je velika, raznorodna i posredna, za razliku od nacionalnih vlada gde je re, ak i u federalnim drzavama, o bliskoj neposrednoj relaciji.

Stoga je projekcija politike Evropske unije znatno ueg ranga nego to je to sluaj sa nacionalnom politikom. Naravno, ranije smo istakli da u EU nema direktnih taksi koji plaaju graani slino dravnim nacionalnim taksama. Budet drava dimenzioniran je na iroj osnovi tj.

EU ima daleko manji broj izvora finansiranja i eventualnih fiskalnih zahvata. Manje vie re je o aktivnostima i delovanju koja nastoje da budu to je mogue perfektnija i potpunija. Odluke donete u Briselu suoavaju se sa evidentnim tekoama pre nego to mogu biti izvrene uspeno.

Prvi korak u tome pravcu je transpozicija. Taj mehanizam po pravilu treba da obezbedi izvrenje odluka Saveta ministara. Praksa pokazuje da su mehanizmi drava lanica u sferi izvrenja donetih direktiva u malom procentu uniformni.

Te tekoe su vidljive i u brojevima, recimo, izvrenih direktiva i u vremenu za koje se one izvre. To, sa svoje starane, bez obzira na to to je re o direktno sprovodljivim pravnim instrumentima, u izvesnom, i to ne i u ogranienom smislu, zavisi od nacionalnih sistema odluivanja.

Navedenim i drugi problemi pokazuju da u ovoj fazi oblikovanje legislacije nije mogue bez nacionalnih vlasti, iako se odluke kreiraju i donose u Briselu. Nacionalne vlasti e i u narednom periodu igarati veoma vanu ulogu, jer dre monopol sile u sferi izvrenja za veliki deo odluka donetih u Briselu. To pogotovo ako se zna da Evropska Unija nema svoje izvrne organe u dravama lanicama i nije objektivno u mogunosti da vri monitoring izvrenja.

U takvom rasporedu snaga treba zatraiti od nacionalnih vlasti da izvre ili poboljaju dinamiku izvrenja odluka. Praksa pokazuje slabosti recimo prilikom izvrenja odluka koje su adresirane na vei broj subjekata drava lanica. Po pravilu, nema potpunog i uniformnog izrenja tih odluka. Izvrenja odluka koje su adresirane na manji broj subjekata drava lanica, praena su sa manje problema i izvravaju se uniformnije.

Razloge za takav trend valja potraiti i u uticajima velikog broja faktora privatnog i javnog sektora. Oni naroito uslovljavaju varijabilnost modela izvrenja. Nadlenosti i kompetencije bi u ovom specifinom institucionalanom entitetu u punoj dinamici mogli odrediti kao kapacitet primaranih autoriteta legislacije u pojedinim sferama. Razliite nadlenosti mogli bi na osnovu osnivakih ugovora podeliti na tri kategorije i to: -ekskluzivnu nadlenost EU, -podeljenu nadlenost izmeu EU i drava lanica i -nadlenosti koje pripadaju dravama lanicama.

Ekskluzivna nadlenost Evropska zajednica ima nekoliko ekskluzivnih nadlenosti u pojedinim sferma odluivanja i to: -u trgovini robama i veem broju usluga, -monetarnoj politici carinama i poljoprivredi.

Podeljena nadlenost Podeljena nadlenost obuhvata mnoge oblasti kao npr. To je vidljivo ak i u sluaju kada se radi o optim koordinacijama pa i angaovanju Evropske Unije u specifinim projektima, kao to su obrazovanje, kultura, razvoj, zdravstvo, istraivaki poduhvati, socijalna i urbana politika i vei deo spoljne i bezbednosne politike.

U sferi spoljne politike i bezbednosti kada je re o izvravanju odluka, granica izmeu nadlenosti drava lanica i EU esto nije jasno povuena.

To nastupa zbog toga to drave lanice u krajnjem sluaju moraju da obezbede izvravanje i tih odluka. Ona u tim oblastima nije dobila kompetencije od strane drava lanica.

U sferi energije kod U sluaju da neka od njih ne moe prihvatiti politiku ili odluke koje dolaze od EU ta oblast praktino ostaje u nadlenosti drava lanica. U sferi socijalne politike servisiranje neposrednih aktivnosti Unije nije u nadlenosti EU ve je u nadlenosti lokalnih vlasti.

Tu naravno nema socijalnih radnika iz Evropske unije. U sferi kulture i dela politike koji ima etiku dimenziju nadlenost nacionalnih drava je vidljiva. Primera radi, navodimo da je kontrola abortusa, recimao u Irskoj, u nadlenosti nacionalnih vlasti. Tamo nije dozvoljen abortus prema nacionalnom zakonodavstvu. EU nema kompetencija da naredi da se izmene takvi propisi niti da opstane takvo stanje kakvo jeste.

Takoe, u sferi prodaje alkohola u Finskoj i vedskoj prodaja ostaje pod nacionalnom jurisdikcijom. U ovim sferama EU nema upliva, ali valja naglasiti da ona ima veliki indirektni uticaj. Kao to je reeno ranije u sferi energije gde se zahteva jednoglasnost potencijalno, ta obalast ostaje pod nacionalnom kontrolom.

Meutim trite je liberalizovano i ostaje slobodan izbor snabdevaa. Takoe, u sferi obrazovanja, koja je pod nacionalnom kontrolom, Komisija svojim programima ohrabruje rektore univerziteta i administrativne strukture da rade na standardizaciji i harmonizaciji Bolonjski proces kako bi obezbedila transnacionalnu prohodnost za svoje studente.

Meutim, bez obzira na injenicu to Brisel u ovim sferama nema formalnih nadlenosti, kao to se vidi, ne bi se moglo rei da ima mali uticaj na oblikovanje te politike. Neretko, to se postie indirektnim putem u tim oblastima. Time postaje oigledno da se mora voditi rauna o sve veem uticaju supranacionalne komponente u njima. O tome svedoe mnogi faktori bitni za ostale politike odreujue agregate.

Evropa svoju odbrambenu politiku delom sprovodi u okviru NATO pakta. Osim toga, spoljna politika i bezbednost umnogome se izmeta iz korpusa primarnih i centralnih podruja odluivanja drava lanica. Stoga e po svoj prilici i nadalje spoljnu i bezbedonosnu politiku EU u mnogome oblikovati sardanja u okviru NATO pakta. To je prvi put u istoriji nakon Rimskog Carstava da Zapadna Evropa ima zajedniku monetarnu politiku. Smatralo se na poetku da e se Nemaka vrce vezati za integracione procese ako se usvoji zajednika monetarna politika.

Tim putem bi se postigao vei standard stanovnika i otpoceo proces izgradnje evropskog identiteta na vrim osnovama. Zajednika moneta zahtevala je Centralnu banku kako bi se postigla monetarana stabilnost i suzbila inf lacija. Uvoenje eura po svoj prilici bilo je veliko iskuenje za mnoge drave lanice koje su formirale euro zonu.

Jedinstvena moneta uvedena je i to uvoenje imalo je karakter politike odluke bez obzira na to to su glavni njeni elementi sainjeni u uskom krugu ministara finansija i nekoliko slubenika oficijalaca. Domaa privreda je naravno bila pod velikim uticajem te politike, naroito na poetku, kada je trebalo uvesti euro i restruktuirati finasijski sistem.

Da je re o veoma sloenom procesu koji zahteva due vreme svedoi injenica da su mnoge drave lanice dugo veremena ljubomorno uvale elemente nezavisne politike u ovoj sferi. Pa ipak, i pored toga, lanovi euro zone sprovode politiku koja znai da te drave nemaju nezavisnu monetarnu politiku. O tome odluke donosi Centralna Banka locirana u Frankfurtu. Nacionalne vlade nemaju vie kontrolu nad kamatni m stopama i ostim monetarnim tokovima. Ranije se smatralo u veini drava lanica da je prioritet otvaranje novih radnih mesta, a kasnije, da se postigne monetarna stabilnost.

Centralna Banaka, meutim naputa taj koncept, i smatra da je neophodno postii monetarnu stabilnost i na tim osnovama izbei inflaciju. Time se makar indirektno naputa politika niih kamatnih stopa, koja bi po uverenju njenih zagovornika donela mnogo vie novih radnih mesta. U okviru Centralne Banke smatra se da je neophodno uspostaviti fleksibilnije i liberalnije trite. Posmatrajui to u okvirima ovakvog rasporeda nesumnjivo je da Centralna Banka postaje jedan od najznaajnijih faktora i aktera i kreatora politike u sferi ekonomije.

Zajednika komercijalna politika Smatralo se da bi uspostavljanje zajednike komercijalne politike moralo supstituisati u potpunosti politku drava lanica u ovoj sferi. Kako je ukupna situacija odnosa okvirima EU veoma kompleksna, prilikom koncpiranja ove politike uvek i iznova se postavljalo pitanje da li drave mogu nastupati individualno ili uestvovti zajedniki. U vezi sa tim postavlja se pitanje da li podela nadlenosti institucija Evropske Unije direktno utie na koncept trgovinske politike.

Ugovorne osnove ove politike nalazimo u lanu Ugovora u kome se kaze: zajednika trgovinska politika se zasniva na jedinstvenim naelima, pre svega u Komisija podnosi predloge Savetu za sprovoenje zajednicke trgovinske politike Ukoliko je neophodno pregovarati o sporazumima sa jednom ili vie drzava ili meunarodnih organizacija, Komisija podnosi preporuke Savetu koji je ovlauje da zapocne neophodne pregovore.

Te pregovore vodi Komisija u konsultaciji sa posebnim Komitetom koji odreuje Savet, kako bi joj pomogao u obavljanju ovog zadatka, a na osnovu uputstva koje utvruje Savet.

Prema odredbama lana , Savet kvalifikovanom veinom odluuje o ovim pitanjima. Savet, takoe, moe na osnovu jednoglasne odluke, na predlog Komisije i uz konsultovanje Evropskog Parlamenta proiriti primenu pregovora za zakljuivanje meunrodnih sporazuma koji se odnose na usluge i pravo intelektualne svojine.

Postizanje standarda drave blagostanja u EU je u osnovi periferna teza i moglo bi se sa sigurnou rei da je model toga tipa reavanja problema prisutan u agropolitici.

Kao to je poznato EU zadrava relativno visoke cene svojih poljoprivrednih proizvoda, pruajui pomo u vidu razliitih davanja svojim farmerima. Pa ipak, u toj sferi, pored toga to se namerava postii visok stepen jednakosti, zapaa se izvesna neravnotea. Ona je karakteristina po tome to bi se moglo rei da se pojedine zemlje mogu oznaiti u ovoj sferi kao favorizovane.

Stoga se u ovoj sferi veoma intenzivno razmatra pitanje modela otklanjanja pojedinih problema i smanjivanja nejednakosti. Sa druge strane, ovaj proces zahteva znaajna sredstava za praktinu realizaciju, to samo po sebi dovodi do znaajnog poveanja budetskih rashoda.

U EU se vodi politika smanjivanja nejednakosti kroz sistem otklanjanja razlika u nivou razvoja izmeu pojedinih regija razliitih drava, i plaanja kompenzacija za integracione procese vladama siromanih drava.

Na osnovu Agende formiran je strukturni fond za ove svrhe. Ta sredstva se koriste radi ublaavanja nejednakosti u razvoju pojednih regiona. Tendencija je da To su veoma znaajna sredstva. Ovaj tip politike nazvan, uslovno reeno kohezionom, po prilici obuhvata skoro jednu treinu svih fondova za te svrhe. U izvesnom smislu je uspean u svojim osnovnim namerama i pored toga to je u procesu donoenja odluka prisutan model odluivanja karakteristian za multi nivo.

U nekim sluajevima, kao to je to sluaj sa monetarnom politikom, koja je izmetena u neku vrstu kolektivnog suparanacioanalnog reima, egzistira posebna vrsta meuvladinih konsultacija koja je na putu potpunog izobiajenja. Na drugoj strani, u sluajevima spoljne politike, bezbednosti i politike odbrane, meuvladin metod je preiveo i igra veoma vanu ulogu, mada uloga institucija Evropske Unije postaje u ovoj sferi sve znaajnija.

To u izvesnom smislu ini meuvladin metod nedovoljnim i slabim da odgovori u svemu zahtevima EU. Meutim, to ne znai da se u izgaradnji pojedinih fragmenata politike Evropske Unije ne pribegava intergovernetalnim metodama u reavanju problema, ili pak u izgradnji institucionalanog ustrojstva te politike.

Pored ovoga egzistira veliki broj razliitih formi meuvladine saradnje i to u okvirima Ugovora o evropskoj Uniji. Primera radi, valja se podsetiti da meuvladina forma egzistira i u okviru Centralne Banake koja se brine o stabilnosti eura. Sr moi Sistema centralnih banaka koji upravlja monetarnom politikom ine guverneri centralnih nacionalnih banaka. Stoga su veoma prisutna miljenja da je Sistem centralnih banaka, ustvari, jedan meuvladin konzorcijum. U poslovima pravosua i unutranjih poslova veoma su prisutne meuvlanadine konsultacije i meuvladin pristup.

Meutim, savremeniji dogaaji u sferi imigracije, politike azila i terorizma i teroristikih pretnji upuuju da je jedino mogui put istinske saradanje njeno podizanje na vii nivo. U tom pravcu velika je smetanja neverovatana raznovrsnost nacioanalanih politika u ovim oblastima.

Po svoj prilici bie potrebno da se koncept ove politike prenese na prvi stub saradanje i da se podvrgne komuniratrnom metodu donoenja odluka. U spoljnoj politici su, takoe, prisutni znaajani pomaci od intergoverementalistikog prema koordinirajuem metodu. Veoma ekstenzivne konsulatacije su prisutne u ovoj sferi i vidljivi obrisi zajednike odgovornosti. U tome pravcu, veoma upeatljiv primer je formiranje Evropskih snaga za brza dejstva.

Koliko dugo e meuvladin metod biti zastupljen u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politci Evropske Unije je otvoreno pitanje, i zavisi od krucijanog pitanja Praktina primena tri metoda donoenja odluka nije dala odgovor na pitanje kako se upravlja u EU odnosno gde lei stvarna mo.

Procesi izgradnje politike Evropske Unije veoma su osobeni. Ne postoji meunarodna organizacija niti drava koja izgrauje politiku posredstvom tako kompleksnog transnacionalnog proseca. EU je sistem upravljanja izgraen na specifinim procedurama, postupcima i modelu upravljanja koji ipak egzistira bez centralnog organa, odnosno vlade. Mogue je ponekad tvrditi da mo lei u nadlenostima i ovlaenjima supranacionalnih institucija.

Na drugoj strani videli smo da mo takoe veoma esto poseduju nezavini eksperti i visokospecijalizovani vladini oficijalci pa i nezavisni akteri. Ova vrsta moi promovie se kroz koordinirajui metod. Evropska Unija je model upravljanja posredstvom netvorkinga u brojnim oblastima.

Ovakav proces upravljanja uslovaljava menjanje poltikih i ekonomskih relacija diljem Evrope, i ne samo na njenoj teritoriji, jer su vidljivi procesi rastue meuzavisnosti drava pa i nacionalnih politika i politike EU. Kreiranje nove mree politike nuno je iz razloga to su u formi meuzavisnosti razliiti akteri, kao npr.

To, sa druge strane, povlai brojne rasprave o tome da li je proces integracije put koji istinski vodi jednoj savrenijoj formi vladanja i ureenja dravnih odnosa ili to nije. Brojne rasprave ukazuju na to da ima poklonika i protivnika po pitanju da li meuvladina saradnja moe dovesti do postavljenog cilja, odnosno do savrenije forme vladanja u Evropskoj Uniji.

Takoe, sve su brojnija shvatanja koja govore o tome da posredstvom donoenja odluka u formi tzv. Katkad Evropska Unija izgleda kao veoma vrsta dravna struktura u pojedinim sektorima, kao npr.

Takoe, u sferi ureenja pojedinih pitanja globalanog znaaja pojavaljuju se posebne forme donoenja odluka. Ovakva situacija sugerie da se evropska politika neretko nalazi u veoma neobinom procepu izmeu nacionalnog, regionalnog i globalanog modela vladanja.

Pa ipak i takav raspored ponekad daje plodotvorne rezulatate ali je esto, kao recimo u sferi unutranjih poslova, socijalnih pitanja i pravosua suoena sa brojnim problemima. Izgleda kao da ni nacionalne ni evropske institucije nisu u mogunosti da na efikasan nain reavaju pitanja iz domena svoje nadlenosti.

Politika odgovornost u ovoj sferi nije sasvim jasno podeljena izmeu drava lanica i EU. To, uz druge relevantne faktore, uvek i iznova osnauju dilemu da je mogue determinisati faktore i inioce odrivog potpunijeg integracionog procesa u Evropi i definisati jasno postavaljne ciljeve. Da je re o veoma izraenoj dilemi svedoe intenzivne debate, ak i u sferma koje su se doskora smatrale, kao npr.

U tom smislu vidljivi su veoma snani pokuaji u pravcu renacionalizacije poljoprivredne politike. U sferi spoljnih poslova nikada nije reena dilema na kakav nain se vri predstavljanje EU. Ranije je to bio sistem trojnog predstavljanja koji je posle Amsterdamskog ugovora naputen.

Meutim, ni novi sistem koji je u osnovi jedna vrsta izmenjenog trojnog predstavljanja nije doneo vii oblik, naroito kada se zna da u pojedinim situacijama treba brzo i efikasno reagovati.

Politiko klatno na relaciji EU i drave lanice prisutno je i u brojnim drugim sferama. Ono je, takoe prisutno i u relacijama EU i meunarodna zajednica. Naroito je to vidljivo u investicionim aranmanima na jedinstvenom tritu i u monetarnoj sferi. Takoe je veoma uoljiv takav raspored prilikom koncipiranja odbrambene politike na meunarodnom planu. Te i druge nejasnoe osnauju ona snvatanja koja govore o tome da EU postaje politki forum za eksperimentisanje.

Novi politiki eksperimenti uslovljavaju raanje procesa koji slikovito govore o tome da se kapacitet improvizacija prisutnih u politci EU postepeno uveava. Time se uveavaju dileme i pitanja o svrsishodnosti pojedinih eksperimenata i kako se oni odraavaju na sam integracioni proces i dalje proirenje EU. Pitanje njene spoljne politike, bez obzira na mo koju poseduje, ne prestaje da izaziva dodatne polemike i dodatane konfuzije.

Poseban problem predstavlja okolnost to sve drave lanice vode svoju spoljnu politiku. Verovatno je takva situacija posledica injenice to ni jedna dosada poznata regionalna meunarodna organizacija nema ambiciju da vodi, niti vodi spoljnu politiku. Evropska Unija ima svoje politike inicijative meunarodnog karaktera koje imaju veliki znaaj, naroito u recentnim meunarodnim procesima.

Pa ipak, i pored toga, nema jedinstvene spoljne politke Evropske Unije. Pokuaj kreiranja ozbiljne spoljne politike EU postao je veoma snaan nakon Mastrihtskog ugovora.

Meutim nije se do sada afirmisala zajednika spoljna politika koja bi u celosti zamenila nacionalnu. Zajednika evropska spoljna i bezbedonosna politika proizvod je tri razliita relativno nezavisna sistema, i to: 1. Postoji shvatanje da se zamagljuju dostignua spoljne politike. Ona su nakon hladnog rata veoma ograniena, jer se katkad ponitava razlika izmeu nieg i visokog nivoa politike. Pored toga javljaju se iroke nesagalasnosti izmeu EU kao ekonomske sile i njene politike teine.

Komunitarani sistem ostaje do sada u izvesnom smislu nosilac spoljne politike EU. To bi se moglo uzeti kao nesporano, jer je prevaziena ta prepreka koja se odnosi na spoljnu dimenziju trgovake politike. Meutim, sutinski problem ostaje u smislu daljnjeg egzistiranja i opstajanja nacionalnih spoljnih politika drava lanica. Primera radi, ak i kada bi se ona uzela kao zbir spoljnih politika svojih lanica, ne bi, u poreenju sa takvim silama kao to je recimo Kina, mogala imati prvenstvo odnosno nadmo.

Razvojna dimenzija spoljne politike u EU morala bi se kretati prema eliminaciji nacionalnih politika i stvaranju jedinstvene osnove za svoj spoljnopolitiki nastup. Osnovu odnosno bazu ove politike trebalo bi potraziti u inicijativi poznatoj pod nazivom Evropska politika kooperacija kada je na Samitu efova drava i vlada donet zakljuak da ministri inostarnih poslova drava lanica pronau put za ostvarivanje progresa u politikom jedinstvu.

Afirmacija zajednike spoljne politike vodila je katkad funkcionalistikim putem tj izricanjm trgovinskih sankcija. Ovaj tip sankcija nesumnjivo je imao politiki karakter.

Primera radi navodimo sankcije koje su zavedene Rodeziji na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti kojom je vren pritisak da se bela manjina odrekne vlasti u korist crne veine.

Ilustracije radi, ukazaemo samo na neke od njih. EZ je tokom krize talaca ameriko diplomatsko osoblje zavela odreene sankcije Iranu. Takoe je uvela mere protiv Sovjetskog Saveza posle njegove invazije na Avganisrtan Za vreme Foklandskog rata zabranjena je trgovina sa Argentinom. Posle invazije na Kuvajt Iraku su uvedene sankcije shodno rezoluciji Ujedinjenih nacija.

Zabranjena je trgovina, izuzev u oblasti hrane i medicinskih proizvoda. Evropska unija je kao orue svoje spoljne politike uvela sankcije Jugoslaviji.

Ponekad su one bile instrument pritiska da se uspostavi mir na prostoru bivse Jugoslavije. Sledei izvesnu analogiju po pravilu u njima su sadrane otre ocene.

Oigledno radilo se o politikoj oceni koja se nije bavila sutinama sukoba i posledicama sukoba u dovoljnoj mjeri. Nagovetavao se zahtev SR Jugoslaviji da utie na bosanaske Srbe da prihavate mirovni plan meunarodne zajednice. Sam taj zahtev ne komunicira u potrebnoj meri sa osnovnim postulatom meunarodnog prava o mirnom resavanju sporova i sukoba.

Naravno, takav zahtev meunarodne zajednice morali bi oceniti kao neodgovarajui ukoliko je stojala ocena da se sukob u najveem delu indukuje iz Jugoslavije. Neke od ovih navedenih konfronatacije i kontroverze. Ranjije smo naveli da je Evropska zajednica uvela sankcije Argentini za vrijeme Foklandskog rata. Ali bez obzira to se radilo obavezujuim odlukama Italija i Irska su odbile da ih primenjuju.

Kontrovezu u vezi ovih poteza Irske i Italije dodatno su pojaavala tumaenja o spornoj pravnoj prirodi te obaveze. Isticalo se da nije dovoljna kvalifikovana veina za donoenje takve odluke.

Kasnije je to pojanjeno i stvorena je osnova za uniformno delovanje diktirano u najveem delu politiko ekonomskim razlozima i uslovima. Sistematske nedoreenosti spoljne politike Evropske Unije delom su proizilazile iz fakta nedovoljne pa i nejasne pravne osnove te politike. Takoe je konstrukciona greka bila i u nedovoljnoj i nedefinisanoj relaciji sa bezbedonosnom politkom koja je postojeim meunarodnim odnosima neefikasnog sistema kolektivne bezbednosti i rastueg terorizma njen neizostavan sastojak.

Usled toga se pretpostavlja poveana aktivnost da bi se oivotvorile principijelne postavke spoljne politike oznaene u osnivakim ugovorima. U lanu 11 se kae da drave lanice pomau spoljnu i politiku EU aktivno i bezrezervno u duhu lojalnosti i solidarnosti.

Drave lanice dune su da se uzdre od svih vidova akcija koje su suprotnosti sa interesima Unije. Nemaka je tim putem nastojala da se izbori za spostvenu afirmaciju kao Velika Britanija imala je nameru da se angaovanjem od sluaja do sluaja, po pravilu pragmatinim, nametne kao nezaobilalazan faktor u spoljnoj politici.

Male drave su svojim ueem u debatama o spoljnoj politici nastojale da lociraju svoje mesto pored velikih sila, najee, takoe pragmatino i bez dubljeg zahvata i procenjivanje ak i sopstvenog poloaja u tome. Neutralne zemlje su vodile rauna da budu deo bezbedonosnog sistema, ali uz zadravanje svoje neutralne pozicije.

Izloeno pokazuje da egzistira razliita spoljna politika drava lanica u EU. Osim toga ukazuje na znaaj uspotavljanja jedinstvene spoljne politike.

Taj fakat uopte se ne moe uzeti kao osnov za zakljuivanje da drave lanice ne ele da imaju svoju spoljnu politku. Pri tem se uporablja investiturni postopek. Najprej je nominiran predsednik. Za imenovanje visokega predstavnika se celo izrecno zahteva soglasje kandidata za novega predsednika Komisije.

Komisija je predvsem gonilo politike EU. Naloga, tesno povezana z vlogo varuhinje, je zastopanje interesov Unije. Jean-Claude Juncker, predsednik Evropske komisije, med govorom o stanju v Uniji Vendar pa je neprimerno bolj pomembna njegova funkcija pravosodnega organa. Predsednik je lahko ponovno izvoljen.

Poleg tega Odbor tesno sodeluje s parlamentarnimi odbori in strokovnimi skupinami Evropskega parlamenta. Poleg tega daje mnenja na lastno pobudo. EU je zato pravi pravni fenomen z dveh vidikov: je stvaritev prava in Unija, ki temelji na pravu. Na tem spoznanju temeljijo ustanovne pogodbe kot ustanovni akti Evropske unije.

Je skupnost na podlagi prava. S tem postane tudi posameznik protagonist Unije. To sta tudi razloga, zaradi katerih je nastala EU. Med te spadajo na primer resolucije, deklaracije, akcijski programi ali bele in zelene knjige. Razvoj sekundarnega prava Unije je postopen. Ta tretji pravni vir je povezan z vlogo EU na mednarodni ravni. Ker bi uvedba skupne zunanje carinske tarife v EU zelo ovirala trgovino s temi ozemlji, je bila potrebna posebna ureditev.

SAP ima tri cilje: 1. Do zdaj navedenim pravnim virom Unije je skupno, da gre pri tem za zapisano pravo Unije. Pravni akti, s katerimi lahko institucije Unije najbolj posegajo v nacionalne pravne rede, so uredbe. To praviloma pogojuje dvostopenjski zakonodajni postopek. Zgolj upravni postopek ni dovolj, ker ga lahko upravni organ poljubno spremeni in ker javnosti ni dovolj znan. V praksi Unije so pomembni predvsem resolucije, deklaracije in akcijski programi. Deklaracije: razlikujemo dve vrsti deklaracij.

Poleg tega se deklaracije izdajajo pri sprejemanju sklepov Sveta EU. Z Lizbonsko pogodbo so bili zakonodajni postopki v EU urejeni in oblikovani na novo. Vendar pa Komisija pri pripravi svojih predlogov ni vezana na rezultate posvetov z nacionalnimi strokovnjaki. Predsednik Evropskega parlamenta dodeli predlog pristojnemu odboru Parlamenta v obdelavo.

Uspeh tega postopka sicer predpostavlja soglasje Spravnega odbora; ne glede na to pa korenito spreminja odnos med Evropskim parlamentom in Svetom.

Po zakonodaji sta instituciji enakopravni. Nezakonodajni akti se sprejmejo po poenostavljenem postopku, v katerem institucija EU pravni akt sprejme v okviru svojih pristojnosti.

Pooblastilo za to izhaja iz ustrezne podlage za pristojnost v pogodbah EU. Zakonodajalec EU tj. Sistem pravnega varstva EU izpolnjuje to zahtevo. Poleg delegiranih prim. Cilj tega postopka je sprva zagotavljanje enotne razlage prava Unije in s tem enotnosti pravnega reda EU. Poleg te funkcije varovanja enotnosti prava v EU je postopek pomemben tudi za varstvo pravic posameznikov. Stranke v pravdi lahko samo predlagajo. Naziv Evropa u VII veku p.

Oko godine p. Rimski limes i vojna krajina. Naseljenici pravoslavni od Evropa ima Sredinom II p. Rusiju je ubrojao u manje poznate zemlje. Brit, Franc, Zap. Stvaranjem NATO Stupio je na snagu 1. Ugovor stupio na snagu 3. Zajednice za atomsku energiju potpisan Iste godine stanovnici Irske i Danske na referendumu prihvataju da pristupe u EZ. Na osnovu govora od Mastrihta od 7.

Ona nije usvojena